PobunaProba

Španski internet portal, na engleskom jeziku, The Local preneo je deo intervjua Antonija Banderasa za CNN, u kome poznati glumac govori o ekonomskim problemima u svetu.

Španski glumac Antonio Banderas iznenadio je gledaoce CNN-a kada je kritikovao američkog predsednika Baraka Obamu i predložio da Evropa i Sjedinjene Države trebaju primeniti istu ekonomsku politiku kao i venecuelanski predsednik Hugo Čavez.

Tokom njegovog razgovora sa španskom novinarkom Anom Pastor, Banderasu je upućeno više pitanja o aktuelnoj finansijskoj krizi i mogućim rešenjima.

Zvezda, rođena u Malagi, uperila je prst krivice u "tržišta, lobije, velike korporacije" i napomenuo kako one nisu bile pozvane na odgovornost kada su države i vlade imale problem.

"Mi nismo vođeno od ljudi za koje smo glasali." - rekao je Pasorovoj.

"Kako ćete to zaustaviti?" - pita ga novinarka.

"Presećićete onako kako je Čavez to uradio u njegovo vreme, uzećete sve te velike korporacije i nacionalizovaćete ih." - odgovorio je Banderas, usred zaglušujuće tišine.

"Ne postoji drugi izlaz." - dodao je.

Holivudski glumac takođe je kritikovao predsednika Sjedinjenih Država Obamu zbog neostvarenih obećanja tokom svoja dva mandata, kao i zbog odstupanja pred pritiskom velikih poslova i finansijskih tržišta.

Preuzeto sa: The Local

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 11. novembra 2013. godine

Ovaj noviji državni praznik ove je godine obeležen na više lokacija, ali je, kako to dolikuje, najpompeznije bilo tamo gde su najviše državne i crkvene vlasti. To se ovom prilikom desilo na ponovnom ukopu zemnih ostataka Milunke Savić.

Milunka Savić

Tako je na beogradskom Novom groblju, predsednik republike Tomislav Nikolić, okićen Natalijinom ramondom, podsetio Srbe, u zemlji i rasejanju, na zločin vlasti socijalističke Jugoslavije i na, kako kaže, zaboravljen „vasceli istorijski kontekst pre Drugog svetskog rata“. Ovaj predsednik i zadužbinar u najavi, kaže da se ondašnja vlast, koja nije marila za srpske velikane, ogrešila o Milunku Savić. Ovo uprkos tome što je Milunka Savić jedinu, kako kažu, „uslugu od države“ dobila 1971. godine, dobivši stan – iako mnogi zlonamerno govore kako je tek dobila stan na četvrtom spratu bez lifta (što i tako predstavlja “domaći zadatak” za sadašnju vlast). Međutim, izostavlja se da joj je 1945. dodeljena penzija, kao i to što je sahranjena uz vojne počasti, koje su joj sledovale, na Novom groblju među narodom gde joj je i mesto – prevashodno imajući u vidu da je Milunka Savić delila sudbinu radničke klase svuda u svetu, te ratovala i radila za tuđi interes. [1]

Njena je sreća što iz rata nije izašla kao invalid, iako je više puta ranjavana u ratu. Premda je ta „svetla“ – predratna – vlast, kako je vidi predsednik i zadužbinar Nikolić, imala jedinstveno rešenje za invalide rata – naime, oni su mogli slobodno da prosjače bez straha da će ih žandarmi rasterati sa ulica.

Tomislav Nikolić bi trebalo da ima u vidu i to da je ta, deformisana ali ipak radnička država, koju pominje, imala pozitivan odnos prema učesnicima rata. Ona je učestvovala u obnovi groblja na Zejtinliku, 1969. godine (kada je groblje na Krfu prvi put nazvano Srpsko vojničko groblje) te u podizanju spomenika na čijoj petojezičnoj osnovi, iznad teksta na srpskom jeziku, stoji grb Socijalističke republike Srbije. Dalje, ovi su borci dobijali penzije po Zakonu o pravima boraca, ratnih invalida i članova porodica, u kom su oni obeleženi kao „učesnici ranijih ratova za oslobođenje zemlje“.

„Učesnicima ranijih ratova za oslobođenje zemlje (u daljem tekstu: učesnici ranijih ratova) smatraju se lica koja su učestvovala u Balkanskim ratovima, Prvom svetskom ratu kao pripadnici srpske i crnogorske vojske, Topličkom ustanku 1917. godine, dobrovoljci Solunskog fronta srpske vojske i pripadnici oružanih snaga bloka država u kome su se nalazile Srbija i Crna Gora.“ (Član 2., stav 2. Zakona)

Dakle, revolucionarna vlast Jugoslavije je itekako imala osećaja za to da su u tom ratu – koji je vođen isključivo u interesu imperijalista – borci bili uvučeni u imeperijlisičku igru i da im se mora obezbediti osnovna životna egzistencija. Ovo se odnosilo pre svih na invalide rata, ma u čije ime da su ostali obogaljeni. Imajući sve ovo u vidu, reklo bi se da Tomislava Nikolića ne brine odnos koji je SR Srbija imala prema borcima Prvog svetskog rata, već onaj odnos koji je imala prema profiterima ovog rata. S obzirom na to da Tomislav Nikolić, predsednik i zadužbinar, smatra da su najsvetliji primeri srpskog naroda ratni profiteri i špekulanti, onda cela njegova priča poprima smisao, jer ovakav je ljudski šljam, koji profitira dok drugi stradaju, zaista bio na udaru revolucije. Dakle, ona sorta ljudi koja je invalide terala na prosjačenje, a one koji su ostali celi u hajdučiju.

Da li se sadašnja, kapitalistička vlast – čiji je predsednik i zadužbinar Tomislav Nikolić jedan od najsvetlijih izdanaka – drugačije ophodi prema onima koji su, zavedeni njihovim lažima, krv prolili za njihov račun? Ovaj odnos možda najslikovitije opisuje izjava Predraga Jovanovića, predsednika Saveza ratnih vojnih invalida, povodom promena zakonskih odredbi o ratnim vojnim invalidima 2011. godine:

Svi su da bi ostvarili prava već prošli najmanje dve lekarske komisije, a sada će valjda lekari utvrditi da li su im u međuvremenu izrasle ruke ili noge ili su se neki digli iz mrtvih.Drugo, pitanje je kako će neki doći do dokumentacije jer ne samo da su jedinice u kojima su bili ukinute, već više ne postoje ni te vojske: od JNA, Vojske SRJ, Vojske SCG, Teritorijalne odbrane... Da nije tužno, bilo bi smešno na koji način se država ponaša prema ljudima koji su poginuli ili su dali deo tela braneći je - kaže ogorčeno Ivanović. (Vesti, “Dok smo ginuli, bili smo dobri”, 30. 12. 2011.)

Kontrarevolucija je u svom jeku, „sloboda“ se nezadrživo razvija, tako da Tomislav Nikolić slobodno može da gradi zadužbine dok se milioni nezaposlenih, na ovaj ili onaj način, sasvim slobodno mogu dovijati do osnovnih životnih potrebština.

* *

Danas je na vojničkom groblju u Nišu održan pomen poginulima, s tim da nije bilo počasnog plotuna. Ako bi pretpostavili da plotuna nije bilo zato što u vojsci nema dovoljno manevarske municije - mogli bi da kažemo da su vladajuće klase velikih imperijalnih sila (Velika Britanija, Francuska, Belgija, Holandija, itd.), zarad poginulih za njihove imperijalističke ciljeve (iz kojih ove i danas crpe snagu svog međunarodnog položaja), mogli poslati makar sanduk ćoraka.

[1] Nakon rata, Milunka Savić je radila kao čistačica Hipotekarne banke i još nekoliko kafana; sve vreme živeći u iznajmljenom stanu. Sa svojom je radničkom platom odškolovala svoju ćerku i još, kako se priča, tridesetoro dece, od kojih je neke i usvojila.

Klasna borba

14. avgust 2013.

Gosti radio emisije Somboska hronika, koja je na Radio Somboru emitovana 13. avgusta 2013. godine u 15 časova, bio je Filip Šaćirović. On je sa voditeljem emisije Sinišom Stričevićem razgovarao o somborskom Komitetu solidarnosti sa radnicima u štrajku.

Povezana vest: U Somboru je pokrenut Komitet solidarnosti sa radnicima u štrajku

Klasna borba
13. avgust 2013

SOMBOR - Pokrenut je Komitet solidarnosti sa radnicima u štrajku. Ovaj komitet predstavlja nestranačko telo koje za cilj ima pružanje organzovane podrške štrajkačima Fabrike akumulatora Sombor u njihovoj borbi za najosnovnija radnička prava, koja se brutalno krše već mesecima od strane tajkuna Bogićevića, a uz prećutnu podršku sistema. U tu svrhu, Komitet će raditi na informisanju i mobilisanju stanovništva Sombora za akcije solidarnosti i vršenje pritiska na lokalnu samoupravu, kako bi se štrajkačima borba što više olakšala i što pre privela pobedonosnom kraju.

Kao prvi korak ka prikupljanju i organizovanju podrške stanovništva, Komitet je pokrenuo sledeću peticiju:

PETICIJA ZA PODRŠKU ŠTRAJKU

FABRIKE AKUMULATORA SOMBOR

Mi, dole poptisani, želimo da izrazimo podršku borbi radnika Fabrike akumulatora Sombor (Koncern FARMAKOM M. B.), koji su već mesecima u štrajku zbog neisplaćenih zarada, regresa, putnih troškova, kao i zbog neplaćanja socijalnog i zdravstvenog osiguranja, što je ove ljude dovelo na rub egzistencije i štrajk učinilo jedinom alternativom.

Podsećamo na zahteve štrajka:

- isplaćivanje plata za januar, februar i mart

- isplaćivanje putnih troškova za sve koji žive dalje od 4km od fabrike

- isplaćivanje regresa i jubilarnih nagrada

- ugovor na neodređeno za radnike koji su primljeni na određeno vreme

Svesni da je industrija temelj privrede svakog savremenog grada i svake civilizovane zajednice koja želi da napreduje i da se razvija, ističemo da se problem Fabrike akumulatora Sombor ne može i ne sme posmatrati samo kao unutrašnje pitanje fabrike, već otvara pitanja odnosa šire zajednice prema položaju radnika u industriji, koji se sve više pogoršava kako se tranzicija produbljuje. Ukoliko budu propale fabrike, ostatak privrede našeg grada će vrlo brzo uslediti.

Iz tog razloga, zahtevamo da lokalna samouprava Sombora preuzme odgovornost za dobrobit svojih građana i stavi se na njihovu stranu donošenjem sledećih konkretnih mera:

- stopiranje naplaćivanja ili pokrivanje iz budžeta računa za struju radnicima Fabrike akumulatora Sombor

- ubrzavanje procesa rešavanja problema neoverenih zdravstvenih knjižica za radnike Fabrike akumulatora Sombor

- stopiranje naplaćivanja ili pokrivanje iz budžeta kreditnih rata radnika Fabrike akumulatora Sombor koji imaju kredite

- osnivanje fonda za pomoć porodicama radnika Fabrike akumulatora Sombor nabavljanjem osnovnih potrepština poput hrane, neophodnih lekova i odeće i učila za radničku decu.

U Somboru, avgust 2013.

Organizator peticije:

Komitet za solidarnost sa radnicima u štrajku

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 8. avgusta 2013. godine

Brazilski levičarski karikaturista Karlos Latuf je dobio pretnje smrću od strane policajaca na aktivnoj dužnosti, što je posledica njegove kritike policijskih ubistava, i poslao je apel levičarskim organizacijama da se mobilišu i brane njegov život.
(https://www.facebook.com/realcarloslatuff/posts/267621593376465)

Brazilska Marksistička levica je već izrazila solidarnost, učinimo isto širenjem ove poruke nadugačko i naširoko.

U ime Internacionalne marksističke tendencije i sajtova In Defense of Marxism i Crvena kritika, koji su veoma često koristili njegove karikature, želimo da izrazimo solidarnost sa @realcarloslatuff.

Marksistička omladina Crveni

Tribina o iskustvima i perspektivama radničkih borbi u Srbiji

U Nišu će se - u ponedeljak 5. avgusta 2013. godine, sa početkom u 18h, u prostorijama Kluba u ul. Davidovoj 2a (kod sinagoge i Feedback-a) - održati tribina u organizaciji Marksističke omladine "Crveni", na temu "Gde je radnička klasa? - Tribina o iskustvima i perspektivama radničkih borbi u Srbiji".

Kako stići do Kluba

Već duže od dve decenije svedoci smo uništenja industrijskih kapaciteta zemlje i razgradnje nekada moćne radničke klase. Većina medija i analitičara odavno je prestala da računa na radničku klasu kao ozbiljnu društvenu snagu koja je sposobna na autonomno organizovanje i političko delovanje. Pa ipak, u Srbiji ne prođe ni jedan dan bez štrajkova i različitih oblika radničkog otpora politici otpuštanja, deindustrijalizacije i uskraćivanja osnovnih radničkih prava.Tribina će se pozabaviti sistemskim uzrocima propadanja domaće privrede i poukama koje radnički pokret može izvući iz mobilizacija u godinama iza nas. Pričaćemo o: prirodi perifernog kapitalizma u Srbiji, strukturi domaće klase novopečenih bogataša, tajkunizaciji privrede, razlozima marginalizacije sindikata, potrebi za političkim glasom radništva i različitim modelima organizovanja. Pridružite nam se u diskusiji o izgledima za stvaranje novog pokreta organizovanog radništva.

Na tribini će izlagati Goran Musić, ekonomista i doktorant istorije, gostujući predavač globalne istorije rada na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beču, autor studije „Radnička klasa Srbije u tranziciji 1988-2013“

Goran Musić

Svoje članke Goran objavljuje u internet časopisu Crvena kritika, od kojih, kao interesantan za temu tribine, izdvajam članak „Politička ekonomija srpske tranzicije“, objavljen u dva dela:

I deo: Radnička klasa u tunelu beskonačne privatizacije

II deo: Izgradnja kapitalizma od ruševina privrede

Možete pročitati Goranov intervju za nedeljnik Vreme kao i intervju za radio Slobodna Evropa pod naslovom „Kako su bivši komunisti postali buržuji“.

Pozivni plakat

--------------------------------------------------------------------------------------------------

Fcebook event - https://www.facebook.com/events/485475128212623/

Google+ event - https://plus.google.com/u/0/events/cinru63up5qmubiuvc2pinb8kos

Info kontakt:

marinkovic.dule@gmail.com

0631745275

Klasna borba

17. jul 2013.

Klasna borba
17. jul 2013.

Održano u Somboru 14. 07. 2013. godine; nakon održanih protesta u Beogradu.

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 12. jul 2014. godine

Video snimak sa protesta bivših radnika i malih akcionara Nissal-a i komentar.

Protest bivših radnika i malih akcionara Nissal-a

Udruživanje radnika, objedinjavanje njihovih ciljeva, jedini je put za ostvarenje njihovih prava. Međutim, radnici ne smeju dopustiti da budu instruirani od strane raznih politikanata u redovima sindikalnog vođstva te uvučeni u frakcijske, unutarstranačke razmirice. Problem radnika nije, ni posredno niti neposredno, problem bilo koje stranke u zemlji - niti je, s druge strane, ijedna partija u zemlji radnička partija. Stoga, radnici se moraju okrenuti jedni drugima, a ne političkim liderima, praveći međusobno razdor - optužujući jedni druge za instruiranost zbog napada na lik i delo bilo kog od političara - koji koristi jedino poslovnim i političkim elitama. Ne sme se izgubiti iz vida da politička elita upravlja zemljom u ime poslovne elite. Ove dve grupe su odgovorne za stanje u privredi, koja je ustrojena prema ostvarivanju kratkoročnog profita kroz sve brutalniju eksploataciju radnika.

Dakle, neophodno je udruživanje radnika na nivou klase - radničke klase; sa strogim otklonom prema svakome ko pokuša da klasu potčini bilo kojoj sadašnjoj političkoj struji. Vlast u okolnostima sadašnjeg političkog sistema ne može biti proradnička - ona je nužno antiradnička, ma koja od aktuelno postojećih političkih snaga učestvovala u vlasti. Potrebno je zapitati se koliko radnika sedi u Parlamentu, imajući u vidu da su poslanička mesta rezervisana za pripadnike političke elite.

Sa druge strane, radnička politika jedino može biti ona koja je pokrenuta od strane samih radnika, a to je direktna radnička borba. Radnici se moraju otrgnuti otrcanih nacionalističkih fraza, koje svaka vlast spremno baca kao odgovor na svaki problem koji pogodi radništvo. Radništvo mora da razume da ono nema nikakvog zajedničkog materijalnog interesa, nikakve bliskosti sa vladajućom klasom - uprkos predizbornoj slatkorečivosti političara - te da je ono, radništvo, u podređenom položaju. I to je osnovni razlog zbog kog ono treba da nastupi s klasnih pozicija. Postoji jedno jedino nacionalno pitanje - dakle ne „najvažnije” niti „najbolnije” nacionalno pitanje, već jedno jedino - a to je radničko pitanje. Nužno je da se radnici ujedine. То је polazna osnova za rešenje problema podređenosti većine stanovništva prema manjini - bogatih i njihovih trabanata.

Klasna borba
6. jul 2013.

NIŠ - U prethodno objavljenom intervjuu sa Radišom Spasićem (ovde) bilo je reči o poseti predstavnika bivših radnika i radnica niških fabrika državnom sekretaru Ministarstva finansija i privrede Ivici Kojiću.

S obzirom na to da se na sastanku nisu određeni konkretni metodi rešavanja problema, uslediće novi sastanci zakazani za 8. jul - u vezi sa prve dve tačke iznete u Zapisniku - i 25. jul 2013. - u vezi sa ostalim pitanjima.

Prenosimo vam u celosti zapisnik sa ovog sastanka.

Br: interno/2013

27. juni 2013. godine

Z P I S N I K

Dana 27. juna 2013. godine u kabinetu državnog sekretara Ministarstva finansija i privrede Ivice Kojića održan je sastanak sa predstavnicima Samostalnog

sindikata GP Građevinar Niš i predstavnicima Samostalnog sindikata Fabrike pumpi Jastrebac Niš.

Sastanku je prisustvovao i pomoćnik gradonačelnika Niša Ljubomir Slavković kao i g-din Radan Ilić i Radiša Spasić.

Na sastanku je predloženo:

- Da poreska uprava pronađe adekvatan način u regulisanju otplate starog duga fabrici pumpi Jastrebac Niš.

- Da se predstavnicima fabrike pumpi Jastrebac Niš i preduzeću LIV MIN pomogne u organizovanju sastanka sa predstavnicima nadležnih ministarstava, a radi uključivanja u poslove vezane za odvodnjavanje, navodnjavanje, poslove koji se odnose na rad termoelektrana, hidroelektrana, privrednih društava u sastavu EPS-a, rudnika i javnih komunalnih preduzeća u RS (vodovod i kanalizacija).

- Da se preduzećima MIN specijalna vozila, MIN inženjering i GP Građevnar Niš poveže radni straž i pronađe adekvatan način za isplatu i to:

MIN inženjering - za 33 meseca za 17 radnika

MIN specijalna vozila - za 38 meseci za 13 radnika

GP Građevinar Niš - za 30 meseci za 79 zaposlenih

- Da se pronađe adekvatan zakonski model za isplatu socijalne pomoći fabrici pumpi Jastrebac Niš, Ei Niš, MIN Niš i Niteks Niš.

- Da Ministarstvo finansija i privrede predloži Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine da pronađe adekvatan način kako bi se radnicima koji imaju zaostale zarade izvršio otpis kamate starog duga za struju, kao i da se omogući da se glavnica navedenog duga isplaćuje u većem broju rata, kao i da se navedenim radnicima kojima je struja isključena, uključi i da se dalje isključivanje zaustavi do rešenja navedenog problema.

- Da se 25. jula 2013. godine održi još jedan sastanak u Ministarstvu finansija i privrede sa predstavnicima gore navedenih sindikata kao i da se pronađe adekvatan model izmirenja zaostalih zarada (po sistemu izmirenja stare devizne štednje ili sličnom pravno mogućem modelu).

Ljubivoje Slavković

Radan Ilić (prim. ur. - nije potpisao zapisnik)

Radiša Spasić

Miodrag Jovančić

Zlatko Vidanović

DRŽAVNI SEKRETAR

Ivica Kojić

Klasna borba
26. jun 2013.

Bivši radnici niških fabrika (Ei, Građevinar, Nitex, MIN i Jastrebac) dobili su poziv državnog sekretara Ministarstva za finansije i privredu, Ivice Kojića, da se sutra, 27. juna, sastanu u Beogradu. Tim povodom razgovarali smo sa Radišom Spasićem, predstavnikom bivših radnika niških fabrika, koji će sa još nekolicinom svojih kolega sutra otputovati za Beograd na pregovore.

KB: Na današnjem protestu je bilo reči da će se sutra ići na pregovore u Beograd. Možete li nam tim povodom reći o kakvim je pregovorima reč i ko će sve od bivših radnika i radnica imati svoje predstavnike na tim pregovorima?

RS: Za sutra u 13 časova, u Ministarstvu finansija i privrede, imamo poziv od državnog sekretara Ministarstva Ivice Kojića na sastanak u vezi sa propuštenim zaradama radnika najvećih niških preduzeća - Elektronske industrije, Mašinske industrije, Jastrepca, Građevinara i Niteksa. Trebalo bi da nam se na sutrašnjem sastanku konačno predloži rešenje za problem propuštenih zarada, i da se, u principu, preliminarno dogovorimo za predlog koji ćemo posle u povratku potvrditi sa radnicima. Pregovarački tim je do sada uglavnom bio predstavnik sindikata Građevinara, predstavnik sindikata Jastrepca i ja kao šef pregovaračkog tima i kao predstavnik Elektronske.

KB: Koji će biti zahtevi radnika na sutrašnjim pregovorima?

RS: Zahtev, oko 4.500 radnika, je isplata oko 110.000 propuštenih zarada. Za isplatu zarada Ministarstvo je ponudilo tri varijante. Prva je da se nekima da posao, pa da kroz posao sami isplate zarade; nekima da se umesto zarada isplati socijalni program i deo zarada da isplate iz stečaja; a za ostale da se ponude zarade direktno u vidu kredita ili pozajmica za isplate.

KB: Šta očekujete od sutrašnjih pregovora?

RS: Ja mislim da bi najzad trebalo sutra da nam konkretno daju ponudu. U toj ponudi je varijanta modela stare devizne štednje, koja je ranije pominjana u dva navrata - 26. aprila je decidirano rečeno da je to varijanta koja se razmatra i koja će biti predložena ako MMF dozvoli. Tako da, ja računam da će sutra zvanično da mi predlože model stare devizne štednje, sa varijantama vezano za to koliko godina da se isplaćuje i kolike će biti godišnje rate.

KB: Da li je bilo ikakvih rezultata od dosadašnjih pregovora sa državnim sekretarom Ministarstva?

RS: Što se tiče rezultata, jedini pravi rezultat je da su tri fabrike kojima je ponuđen socijalni program umesto zarada dobile papire i sakupljaju dokumentaciju za socijalni program. Ostalih konkretnih rezultata nije bilo. Inače, ne znam kako to da protumačim, 26. aprila je ponuđena jednokratna novčana pomoć u iznosu od 20.000 dinara za 1.000 radnika. Jedino je to bilo konkretno, sve ostalo je bilo 'šta bi bilo - kad bi bilo'.

KB: Koliko je do sada bilo održano ovakvih sastanaka?

RS: Sutra je peti sastanak. Prvi je bio 10. decembra (2012.), pa drugi 16. januara (2013.), treći 25. marta, četvrti 26. aprila i evo sutra, 27. juna, peti.

KB: I za kraj, možete li reći nešto o dopisu Vladi RS, o kome je bilo reči na prethodnom protestnom skupu, u vezi je sa kašnjenjem Ministarstva finansija i privrede po pitanju isplate zaostalih zarada?

RS: Na prethodnom sastanku, 26. aprila, ja sam jedan vrlo oštar dopis poslao mejlom državnom sekretaru Ivici Kojiću, u kome sam zapretio da ćemo u slučaju da nas i dalje ignorišu i ovako se ponašaju prema nama, vezano za naše zahteve, zatražiti raskid vladajuće koalicije, i na republičkom i na gradskom nivou, što podrazumeva smenu i ministra Dinkića, predsednika URS-a. Jer, oni ne rade svoj posao a na naš račun primaju debele plate. U tom kontekstu sam ja podsetio radnike na tu stvar prošli put.

---

Uz intervju objavljujemo zapisnike sa prvog i drugog sastanka predstavnika radnika i radnica niških fabrika sa državnim sekretarom Ivicom Kojićem, održanih u Beogradu 10. decembra 2012. i 16. januara 2013. godine.

Zapisnik sa sastanka održanog 10. decembra 2012.
Zapisnik sa sastanka održanog 16. januara 2013.

Klasna borba
24. jun 2013.

NIŠ - Juče je, ispred ulaznih vrata Direkcije za izgradnju grada, nastavljena serija protesta obespravljenih radnika i radnica, koji potražuju neisplaćene zarade. Oni su Direkciju odabrali kao mesto okupljanaj jer se na njenom čelu nalazi Branislav Jovanović, narodni poslanik Ujedinjenih regiona Srbije i vodeći funkcioner ove stranke u gradu. Ovi radnici od Jovanovića traže objašnjenje zašto se ne isplaćuju zaostale zarade uprkos donetoj uredbi Vlade RS, kojom je kao rok za izmirenje ovih primanja određen 1. april 2013. Kako Narodne novine pišu, radi se o sumi od 2,25 milijardi dinara, odnosno o 102.000 neizmirenih zarada. Ovim problemom obuhvaćeno je 4.500 radnika i radnica a svakom se duguje u proseku po 27 zarada, iako broj neisplaćenih zarada u nekim slučajevima prelazi 100.

Protestu ispred Direkcije prisustvovalo je oko četrdesetak ljudi direktno pogođenih ovim problemom, kojima je podršku dala grupa mladih aktivista i aktivistkinja levičarskih organizacija, među kojima i Marksističke omladine Crveni.

Na protestu je dogovoreno da se, kao prvo, uputi Vladi RS dopis kojim bi se od premijera zahtevalo da ispita rad Ministarstva finansija i privrede, po pitanju probijanja roka za isplatu zaostalih zarada. Na čelu Ministarstva finansija i privrede se nalazi Mlađan Dinkić, predsednik Ujedinjenih regiona Srbije, i tu je veza između rada Ministarstva, po pitanju neisplaćivanja zarada, i direktora Direkcije Branislava Jovanovića, pred čijim vratima već mesecima štrajkuju nezadovoljni radnici.

Radnici su bili vidno revoltirani nemarom koji je reflektovan od strane gradskih funkcionera, iako ima nekih pomaka po pitanju otpisa kamate za utrošak električne energije, za neke radnike koji zarade nisu primili i po 10 godina te nisu bili u mogućnosti da izmire obaveze prema Elektrodistribuciji.

Da se neisplaćivanje zarada i visoke kamate za električnu energiju ne mogu smatrati najgorom nepravdom, koju su ovi ljudi doživeli, govori i to da su svi, u različitim periodima, ostajali bez posla prihvatajući razne socijalne programe. Ne sme se izgubiti iz vida da je njima, pre svega, oduzeto pravo na rad. Solidarnost radnika, bili oni zaposleni ili ne, koja se mora postići, u ovom vremenu biće najveća snaga tih ljudi.

Protesti se nastavljaju. Naredni protest biće održan u sredu, 26. juna, na istom mestu u 10 časova.

Klasna borba
20. jun 2013.

Pojedinačne sindikalne organizacije UGS Nezavisnost u Somboru su rešile da ustanu protiv štrajkbreherskih manevara korumpiranog regionalnog poverenika Radislava Šakića, koji je učestvovao u pokušajima razbijanja štrajka u Fabrici akumulatora Sombor. Prenosimo zvanično saopštenje sa današnje sednice novog povereništva.

---

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST – PISMO SOLIDARNOSTI

UGS Nezavisnost Sombor

REGIONALNO POVERENIŠTVO UGS NEZAVISNOST SOMBOR

Mi, članovi pojedinih sindikalnih granskih organizacija Nezavisnost ograđujemo se od samovoljnog istupanja nekadašnjeg regionalnog poverenika UGS Nezavisnost Radislava Šakića u vezi sa navodnim osnivanjem sindikalne organizacije Nezavisnost u Fabrici akumulatora Sombor sa njegove strane. Šakić nikoga od članova sindikata Nezavisnost nije konsultovao niti obavestio o ovom činu, a o njegovom istupanju na sastancima Socijalno ekonomskog saveta Grada saznali smo iz medija. S obzirom da Regionalno povereništvo Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost više ne postoji u ranijem obliku i u toku je reorganizacija Poverništva, a da sindikalne granske organizacije ovog sindikata nastavljaju da deluju u okviru svojih nadležnosti povezane sa centralama, te da je Šakić ranije oduzeo ključeve od svojih kolega koji su delili prostoriju UGS Nezavisnost u zgradi nekadašnjeg Komiteta u Somboru na Vencu Vojvode Stepe Stepanovića, odnosno od nas, čime je uzurpirao i prostoriju i legitimitet, upozoravamo da ovakav način osnivanja paralelne sindikalne organizacije niti moralno, niti pravno ima ikakvo dejstvo, funkcionalnost i značaj. Pomenuti Šakić koji je samovoljno pokušao da u sred štrajka (u toku je bio i štrajk glađu) u Fabrici akumulatora osniva drugi sindikat pod firmom Nezavisnosti, može da deluje samo sa pozicije Sindikata zdravstva ali to nema nikakve povezanosti niti logike u vezi sa osnivanjem sindikata metalske struke u bilo kojem preduzeću, pa tako ni u Fabrici akumulatora Sombor. U potpunosti podržavamo zahteve štrajkača, trenutno jedinog priznatog i legititmnog, Samostalnog sindikata i u svim metodama borbe za ostvarenje ciljeva podržavamo naše kolege koji su u generalnom štrajku a koji je u zakonskim okvirima sproveo Samostalni sindikat metalaca radnika Fabrike akumulatora Sombor. Kao članovi Regionalnog povereništva UGS Nezavisnost rado ćemo pomoći u osnivanju sindikalne organizacije Nezavisnost u Fabrici akumulatora Sombor, na principima solidarnosti i međusobnog radničkog uvažavanja, ali tek po okončanju tekućeg generalnog štrajka u ovoj firmi. Iza ovog saopštenja stoje svojim imenom predstavnici (poverenici) iz raznih grana Sindikata Nezavisnost u Somboru: Gradske uprave Grada Sombora, Sindikata zdravstva, Narodnog pozorišta Sombor, Radio Sombora, Fabrike ulja Sunce Sombor, Telekoma Srbija, Gradskog muzeja Sombor.

U Somboru, 20. jun 2013.

----
Zaključak sa sednice:
Na današnjem sastanku Regionalnog povereništva Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost održanog u prostorijama Gradske uprave, doneto je nekoliko zaključaka kojima predstavnici ovog Sindikata žele da reorganizuju i aktiviraju ponovo stalne poslove na afirmaciji potreba i rešavanju tekuće problematike svojih članova. Zaključeno je osim ostalog, da tokom poslednjih godinu dana, a i duže, nije bilo ranije uobičajenih zasedanja koja bi ne samo formalno nego pre svega suštinski ostvarivala svrhu svog postojanja. Pred centralom UGS Nezavisnost u Beogradu biće postavljeno pitanje opravdanosti funkcije dosadašnjeg regionalnog poverenika Radislava Šakića, kao i istovremeno legitimitet njegovog članstva u okviru Socijalno ekonomskog saveta Grada Sombora.

Klasna borba
14. jun 2014.

Radnici Fabrike akumulatora Sombor (bivše Trepče) su najavili protestno okupljanje za sutrašnji dan, subotu, u 11h, ispred somborske Županije. Zahtevi su poznati iz naših ranijih tekstova, a dodat im je i zahtev da se „poslodavac“ (a.k.a. kradljivac rada) konačno pojavi na pregovorima i da socijalno ekonomski savet reši pitanje neisplaćenih zarada.

Pozivamo sve radne ljude koji su u Subotu u Somboru da u 11h budu ispred Županije i podrže naše metalce.

Bogićević je samo jedan u moru domaćih i stranih tajkuna koji svakodnevno tlače milione ljudi u Srbiji. Oni imaju svoje političare, svoje štrajkbrehere, svoju državu.

Jedino što preostaje nama je jedinstvo radnih ljudi!

Solidarnost nije stvar dobre volje, solidarnost je oružje svih ugroženih!

Svi za FAS, svi pred Županiju!

Sindikalci FAS-a danima ne napuštaju sobu 61 u somborskoj Županiji

Napisao E. B.
Objavljeno 14. juna 2013. godine

Film 'Horor u Izmiru' je napravljen sklapanjem kratkih klipova koje su demonstranti snimali i isečaka snimaka sigurnosnih kamera. Snimci su sačinjeni tokom celokupnih dosadašnjih demonstracija u Izmiru, i prikazuju brutalnost policije kao i osoba u civilu, za koje se smatra da su simpatizeri i članovi vladajuće partije AKP.

Film 'Horor u Izmiru - Slike užasa'

Klasna borba
13. jul 2013.

Na protestu pred Fabrikom akumulatora Sombor, koji je održan u ponedeljak, okupilo se 250-300 ljudi, uglavnom radnika i njihovih porodica. Pored somborskih radnika, bili su prosutni rukovodioci Samostalnog sindikata, kao i grupa subotičkih radnika iz UG Solidarnost, koji su, dosledni svom imenu, došli da podrže svoje kolege u borbi koju smatraju zajedničkom.

Na protestu je poručeno da je okončan štrajk glađu šestorice od sedam radnika koji su se na njega odličili i najavljena je „radikalizacija“ protesta. Rečeno je i da je probijena medijska blokada koju je tajkun Bogićevićpokušao da sprovede, te da za protest bivše Trepčeznaju najveće evropske sindikalne konfederacije, od kojih su mnoge poslale i pisma podrške. Značajno je primetiti da je svoje kolege podržao i sindikat sarajevskog FAMOS-a. Nacionalistička naklapanja brzo izblede pred nuždom radničkog jedinstva borbe protiv istih neprijatelja i za iste ciljeve – kvalitetan i dostojanstven život od vlastitog rada. Sudeći po masovnom pokretu koji izranja u okolnim zemljama, sve ćemo češće slušati o sve širem ujedinjavanju raznih radničkih inicijativa.

Odgovor vladajuće klike je još uvek odbijanje svakog razgovora i manevrisanje u cilju deljenja radnika.

Prenosimo fejsbuk status predsednika Samostalnog sindikata Fabrike akumulatora Sombor, Branka Malbaše, o sednici današnjeg socioekonomskog saveta:

Na inicijativu sindikata Fabrike akumulatora zakazana je sednica socijalno ekonomskog saveta 12.06.2013. god. U 13 časova sa pozivom da prisustvuju vlasnik g. Miroslav Bogićević, premijer Srbije ili vicepremijer Srbijeda bi se rešili problemi nastali u fabrici. Mesto njih na sastanak su pozvani od strane g. Radislava Šakića, predstavnika UGS Nezavisnost, inače čoveka koji u toku štrajka pokušava da osnuje novi sindikat u dogovoru sa poslodavcem da bi se urušio štrajk koji je u toku, dva predstavnika sindikata u pokušaju, g. Živadin Rakić i g. Srećko Krička. Predstavnici Samostalnog sindikata FAS-a tražili su njihovo izuzeće sa sastanka jer njihovo prisustvo nije bilo opravdano ni potrebno, članovi socijalno ekonomskog saveta su ih zamolili da napuste sastanak što su oni i uradili. Pošto nije došlo do pojavljivanja vlasnika fabrike ni premijera ili vicepremijera Srbije sastanak nije završen na osnovu čega su predstavnici sindikata FAS-a Goran Keseić, Zoran Kalajić, Goran Milić, Milovan Batalo i Stevan Vojkić spontano odlučili da ne napuštaju prostorije socijalno ekonomskog saveta sve dok se nepojave g. Miroslav Bogićević, premijer Srbije ili vicepremijer Srbije i radnici Fabrike akumulatora Sombor ne saznaju svoju sudbinu. Štrajk u fabrici se nastavlja!!!

Glup i kratkovid bezobrazluk vladajuće klase i njihovih političara otkriva poptunu odsečenost od društvene realnosti. Gospodi očito nije jasno da je ono što je za njih borba za profit i čuvanje „šeme“, za radnike je borba za opstanak. Svako ko to razume će razumeti i da u toj borbi za opstanak ne može biti odustajanja jer ono znači propast kako radnika tako i njihovih porodica, pa tako i celog grada Sombora čija se privreda uništava ubijanjem ekonomskog standarda njegovih stanovnika. Pitanje je vremena kada će platiti skupu cenu svog antisocijalnog ponašanja. U krajnjoj instanci ovakvi potezi mogu samo da jačaju odlučnost radnika jer pokazuju da para ima – neće biti da gospoda štrajkbreheri rade to što rade za džabe, kao i da je Bogićeviću veoma stalo da porazi štrajk, što znači da somborske štrajkače shvata itekako ozbiljno.

Marksistička omladina Crveni nastavlja da svim svojim kapacitetima podržava borbu Fabrike akumulatora Sombor i poziva sve borbene sindikate i druge radničke organizacije da što tešnje sarađuju i pružaju podršku jedni drugima. Takođe pozivamo sve radne ljude Sombora da prepoznaju opšti interes koji se brani u štrajku i pridruže se borbi bivše Trepče.

Zbog tehničkih poteškoća video snimak sa protesta održanog u ponedeljak će biti ubačen naknadno.

Napisao E. B.
Objavljeno 11. juna 2013. godine

Pošto je valija istanbulske regije izjavio da neće biti napada na učesnike protesta u Gezi parku i Taksimu, policija je umarširala na Taksim pod izgovorom da hoće da "očiste" Taksim. Navodno, hteli su da "očiste" trg od barikada i zabranjenih zastava i simbola, kao što su zastava PKK, zastava koja prikazuje Abulaha Odžalana i zastave Kurdistana. Dobro opremljene interventne jedinice i TOMA oklopna vozila (naoružana vodenim topovima) ušli su na trg, a malo posle toga počeo je sukob sa manjom grupom demonstranata koja nije htela da dozvoli policiji da čisti barikade, transparente i zastave. Svi mediji, koji do sad nisu uopšte ili su samo šturo izveštavali o događaima su bili spremni da uživo izveštavaju baš o ovom sukobu. Manja grupica ljudi koja je nosila zastave BDP-a i SDP-a (ne mnogo poznate Socijal Demokratske Partije) je odjednom počela da baca molotovljeve koktele. Pitanja koja se ovde sama nameću su: Otkud to da su mediji naklonjeni vlastima odjednom počeli sa emitovanjem uživo? Kako demonstranti, koji do sad nisu koristili molotovljeve koktele, imaju iste spremne za napad za koji nisu znali da će se desiti? Zašto ljudi koji bacaju molotovljeve koktele uporno promašuju velike i lake mete kao što su TOMA kamioni? Zašto ti isti ljudi imaju gas-maske od 120€ i toki-voki u rukama dok im se ispod majice na pojasu jasno nazire nešto što liči na pištolj? Zašto TOMA kamioni mlazovima uporno promašuju napadače molotovljevim koktelima kada su prethodnih nedelju dana znali nepogrešivo da pogađaju ljude čak i u glavu? Zašto se interventna jedinica, koja je bila brojnija naprosto nije obrušila na tu grupicu napadača baš kao što su to radili i prethodnih dana? Zašto policija nije pristala na predlog dela demonstranata, koji su sa strane stajali mirno, da obustavi paljbu suzavca i vodenih topova da bi se oni "pozabavili" tom grupicom? Odgovor na sva ova pitanja je vrlo lak - klasična policijska provokacija. Od samog početka "pozorišta na Taksimu", kako su demonstranti nazvali jutrošnje događaje, skoro svima je bilo jasno da se radi o provokaciji. Nakon tog neuspešnog pokušaja izazivanja masovnih okršaja, usledio je napad koji je za cilj imao da ispita koliko su demonstranti spremni da brane oslobođeni prostor. Nažalost, zbog toga što su mnogi na radnim mestima tokom nedelje i zbog najavljenih pregovora sa Erdoganom na Taksimu i u Geziju je bilo samo nekoliko hiljada ljudi. Taksim je tako izgubljen. Međutim, čim je policija pokušala da uđe u park sa namerom da poruši šatore i transparente, iako je istanbulski valija u to vreme davao izjavu tvrdeći da nema pokušaja ulaska u Gezi, učesnici su se skupili i svi zajedno počeli sa skandiranjem "Policija napolje!". Kordon je stao i posle manjeg okršaja se povukao. U međuvremenu, na Taksim su polako počele da pristižu mase.

U isto vreme je policija izvršila raciju na zgradu SDP-a jer su napadači molotovljevim koktelima nosili zastave i štitove na kojim je pisalo SDP. Štab SDP je dao izjavu da ne znaju ko su bili napadači i da oni te ljude ne poznaju ali je svejedno uhapšeno oko 70 osoba. Posle podne policija je takođe uhapsila 73 advokata koji su se okupili u Čaglajan sudu da pročitaju poziv na dijalog između Vlade i demonstranata i prekid policijskog nasilja.

Posle toga je bilo sporadičnih okršaja. Policija je okupirala Taksim, a grupe demonstranata su, iz raznih pravaca, bacajući kamenice i vraćajući na njih ispaljene suzavce bezupešno pokušavale da ih odbiju.

Za to vreme, premijer Gasdogan je imao nastup pred partijskim kolegama u Ankari. Još jednom je pozvao učesnike protesta da se povuku sa ulica tvrdeći da je talas antivladinih protesta u stvari deo namernih pokušaja da se nanese šteta imidžu i ekonomiji Turske. "Nasilni protesti koji su se dogodili širom zemlje se skrivaju iza protesta u Gezi parku...Tražim od svih aktivista da sagledaju krupniju sliku, uoče zaveru i povuku se sa ulica". Rekao je da su protesti u stvari paravan da se "maskiraju ilegalne radnje". Dan pre, u jednom drugom svom (glumačkom) nastupu, demonstrante je ponovo nazvao razbojnicima i vandalima, a one koji ih podržavaju "od iste familije".

Sukobi na Taksimu, Gezi parku i okolnim ulicama se nastavljaju. Desetine hiljada ljudi je pristiglo tokom dana. Uprkos brutalnosti policije narod pruža žestoki otpor i odbija da se rasturi.

U Ankari su sukobi sa policijom ćešći i žešći. Sve je više povređenih, a protesti i sukobi se odvijaju na više lokacija. Protesti i sukobi su danas takođe izbili u gradovima Izmir, Nigde(Niğde), Bursa, Antakija, Dijarbakr, Mersin, Kodžaeli(Kocaeli), Ordu, Denizli, Mugla(Muğla), Eskišehir, Adana, Samsun, Jedrene (Edirne). Slogani su isti, želja naroda na ulicama je ista. "Tajipe, ostavka!", "Vlado, ostavka!".

Gospodin sluga buržujski, "Hemijski Tajip", takođe najavljuje kontraproteste u Istanbulu i Ankari za sledeći vikend. Ono što ovaj sultan, koji je svojevremeno izjavio da je nepokrivena žena kao kuća bez zavesa - ili je na prodaju ili se izdaje, ne shvata je da ljudi upravo uviđaju veliku sliku i sve njegove zavere da se narod opljačka kroz privatizacije, navikne na ograničenu slobodu kroz zabrane ljubljenja u metroima, zabrane abortusa, silne sigurnosne provere i, najbitnije, postepeno ograničavanje prava na štrajk. Taj punjeni ćuran ne vidi da je upravo njegov tvrd stav i neoliberalna islamistička politika AKP-a koju sprovodi put njihovu političku propast. Za neke pripadnike turske policije pritisak je postao neizdrziv. Od početka protesta čak šestorica policajaca je izvršilo samoubistvo.

U trenutku pisanja ovih redova borbeni narod gradi barikade na ulazu u Gezi park pokušavajući da zaustavi napredujuću policiju. U park je bačen suzavac, nekoliko šatora je u plamenu. U Gazi Mahali i na Kartalu (različiti kvartovi grada) desetine hiljada ljudi je na ulicama i autoput E-5(D-100) je blokiran. Izveštaji o sukobima u Ankari takođe pristižu. U slučaju da je i bilo nekih iluzija u vezi sa dijalogom sa sultanom, sada ih sigurno nema. Velikom diktatoru je džabe sve i da osvoji i okupira Taksim i Gazi park, ceo grad i celu Tursku ne može. Narod je shvatio njegove prevare i laži i neće lako odustati od borbe.

TAKSIM JE SVUGDE! BORBA JE SVUGDE!

BORI SE GEZI! BORI SE NARODE TURSKE!

Karikatura - (https://pbs.twimg.com/media/BMeBDuhCAAAvxuT.jpg)

Napisao Vuk Bačanović
Objavljeno 11. juna 2013. godine

Više od 10.000 građana BiH iz svih dijelova države proteestovalo je ispred Parlamentarne skupštine BiH kako bi izrazilo svovoju ogorčenost činjnicom da parlamentarci čija primanja dosežu i do 3700 eura mjesečno (gotovo deserostruka prosjećna plaća u BiH) poslije nekoliko mjeseci rasprave nisu usvojili zakon o jedinstvenom matičnom broju. Razlog je dakako etnonacionalistička odjeljenost države. Poslanici iz RS-a ne žele da registrovanje novorođene djece prelazi granice entiteta (administrativnih jedinica na etničkoj bazi uspostavljenoh Daytonskim mirom 1995), dok bošnjački dio poslanika iz Federacije insistra o registraciji na državnom nivou. Tako i nerođena djeca i novorođenčad plaćaju cijenu nadmetanja dviju kompradorskih buržoazija koje BiH dovode na ivicu novog ratnog sukoba. Nezadovoljstvo je eskaliralo kada su demonstranti u četvrtak 6. juna blokirali parlament i u njemu duže od 24 časa držali zatočene poslanike svih vladajućih stranaka, kao i 200 inostranih banakara koji su u bosanskohercegovačkom parlamentu držali konferenciju o investiranju u BiH. Iako je blokada pritiskom policije i Međunarodne zajednice uklonjena, brutalnim prebijanjem demonstranata, protesti su se nastavili svakodnevnim okupljanjem pred parlamentom, koje je kulminiralo demonstracijama od 10.000 ljudi u utorak 11. juna. Demonstranti koji se sakupljaju spontano do sada su parlamentarcima dali četiri zahtjeva:

1. Donošenje Zakona o JMBG – ODMAH.

2. Formiranje državnog Fonda solidarnosti iz kojeg bi se pomagalo liječenje građana i građanki slabog imovnog stanja.

3. Da se parlamentarci i ministri Vijeća ministara odreknu 30 % svojih primanja do kraja mandata u korist Fonda.

4. Da demonstranti koji su učestvovali u blokadi Parlamenta ne budu krivično gonjeni te da ne budu izloženi represiji vlasti.

Posljednji izvještaji sa terena kažu da će zahtjevi biti prošireni.

Piše: Vuk Bačanović

Napisao E. B.
Objavljeno 11. juna 2013. godine

Jutros su počeli sukobi na Taksimu. Nije još tačno poznato kako je sve počelo. Prema dostupnim informacijama većina demonstranata stoji mirno dok grupa koja nosi zastave PKK, BDP i SDP baca molotovljeve koktele na vodene topove TOMA-e. Valija Istanbulske regije konstantno preko twittera poziva demonstrante da se ne mešaju. Ima puno komentara na Live streamu da je ovo pozorište. Policija baca jako malo suzavca, ne napada nasumično svakoga kao do sada, a TOMA-e vodene topove mahom koriste defanzivno kad im se približi neko sa molotovljevim koktelom.

Watch live streaming video from revoltistanbul at livestream.com

Stream na potalu novinske agencije Rojters

Streaming Live by Ustream

Napisao E. B.
Objavljeno 10. juna 2013. godine

Ethem Sarisuluk, radnik iz Ankare, je ustreljen tokom prvog dana otpora na Trgu Kizilaj.

Njega je ustrelio policajac. Advokat Ethema Sarisuluka, Kazim Bajraktar, tvrdi da su vesti o smrti usled moždanog udara netačne. Javni tužilac zahteva od policije da otkrije ime policajca koji je ustrelio Sarisuluka, ali još uvek nema nikakvih odgovora.

Policija, koja je samo alat u rukama turske vladajuće klase - kojim ona sprovodi svoj monopol fizičke prinude - svakim danom sve jasnije pokazuje svoje istinsko lice. Brutalnost policije nije presedan. U ovom slučaju oni predstavljaju produženu ruku Redžepa Erdogana, koji za ovo, i druga ubistva, snosi jednaku odgovornost kao i policajac koji je u njegovo ime pucao.

DOLE ERDOGAN! ŽIVELA BORBA TURSKIH RADNIKA I OMLADINE!

Video 1. - Snimak ubistva

Video 2. - Doktor govori o situaciji u Ankari (cc titl na engleskom)

Napisao E. B.
Objavljeno 8. juna 2013. godine

U noći sa četvrtka na petak oko 2h iz posete Magrebu sleteo je „Tata Tajip“, kako ga pristalice nazivaju. Vrag je odneo šalu, skrivanje u Maroku je završeno. Njegova partija, AKP, je nekoliko puta izjavila da neće organizovati doček predsednika. Uprkos tome, u četvrtak uveče pojavilo se, po nekim procenama i do 10 000 pristalica. „Hemijski Tajip“, kako ga demonstranti zovu zbog suzavca, je osim svojih pristalica, zatekao jos veće proteste u zemlji nego kad je otišao, iako je predviđao da će sve brzo da se završi pošto su u pitanju „marginalci“ i „razbojnici“. Prevario se.

„Spontani“ doček Tajipa „Gasdogana“ (pogađate odakle mu taj nadimak) je bio sve samo ne spontan. Po nekim informacijama, pristalice su u gradskom prevozu bile propuštane bez karte. Metroi, koji inače rade do 23.30h su radili do 4h ujutru, a njegov let je odlagan da bi svi sigurno stigli da sa posla odu kući i potom dođu da ga dočekaju. Pristalice su se „spontano“ okupljale pošto su dobijali SMS-ove od svojih opstinških AKP funkcionera. Poslato je na hiljade poruka. Mediji su, naravno, spremno čekali da uživo prenose „spontano“ okupljanje „50% naroda“ (Tajipova procena). Podsećam čitaoce da proteste na Takismu u Gezi parku, koji su se proširili čitavom zemljom, do juče mediji uopšte nisu prenosili; osim nekoliko izuzetaka – odlučili su da ćute. Takođe, vrlo spontane pristalice i Tajipa su na aerodromu dočekali i reflektori koji su sasvim slučajno bili uključeni da se tačno vidi šačica jada koju je premijer države od najmanje 70 miliona stanovnika uspeo da skupi. Taj vrlo spontani premijer tada kaže: „Pozivam da se odmah prekine s demonstracijama, koje su izgubile svoj demokratski legitimitet i prerasle u vandalizam“. Prvo je demonstrante nazivao „marginalcima“ (kao da marginalne grupe ne bi trebalo da imaju pravo na proteste), „teroristima“ i „razbojnicima“. Potom kaže da su ti „razbojnici“ izgubili demokratski legitimitet koji im on otpočetka nije ni priznavao. I pored tako slabog odziva na dobro isplanirani doček on opet tvrdi da je 50% naroda uz njega samo zato što je na izborima imao 49% u zemlji u kojoj je glasanje obavezno uz pretnju novčane kazne; u kojoj je krađa glasova stalna pojava; u kojoj je do pre nekoliko godina obavezno obrazovanje bilo samo pet razreda osnovne škole; u kojoj AKP kupuje glasove deleći besplatno veš mašine u selima bez vodovoda . Posle jos malo uobičajene retorike o vandalizmu, poštovanju zakona i demokratskih principa šačica jada je počela sa skandiranjem „Pusti nas, zdrobićemo Taksim!“ dok je „Tata Tajip“ sačekao da se naurlaju. Potom je izjavio „Ostali ste smireni, zreli i pokazali ste zdravi razum“. Zahvalio je pristalicama, koje „jedva uspeva da obuzda da ostanu u svojim domovima“ što su tokom prethodnih dana ostali mirni. Verovatno nije čuo da njegove partijske kolege u gradovima širom Turske idu uz interventne jedinice naoružani metalnim šipkama i drvenim palicama i biju sve koji im se nađu na putu. Verovatno nije čuo da pripadnici Slobodne sirijske vojske, koju on podržava, a za koje se sumnja da su umešani u bombaške napade u Rejhanliju i pokušaj bombaškog napada u Adani, učestvuju u neredima kao provokatori. Erdogan je pristalicama rekao da će se izgradnja u parku Gezi nastaviti po planu. Posle toga je pozvao tih, jedva skupljenih nekoliko hiljada ljudi da se mirno raziđu kućama.

Za to vreme na Taksimu narod peva, igra, skače, uzvikuje slogane, navija, diskutuje, iznajmljuje knjige iz improvizovane biblioteke, jede i pije iz improvizovanih kuhinja, stražari. Ono što je najbitinije je da ih ima na desetine hiljada samo noću, dok preko dana broj učesnika uvek poraste na nekoliko stotina hiljada, a za vikend se naravno očekuje mnogo više ljudi. Njih nije organizovala ni jedna opoziciona partija. Čak 70% anketiranih učesnika kaže da se ne oseća bliskim ni jednoj od postojećih političkih partija, 14,7% kaže da ne zna, dok samo 15,3% tvrdi da sebe oseća bliskim nekoj od političkih partija.

U isto vreme u Gazi Mahali policija je napala okupljene demonstrante prilikom kojih je mladić od 25 godina pogođen u glavu patronom suzavca. Nalazi se u životnoj opasnosti. Ovo nije prvi put da se ovako nešto događa. Veliki deo od oko 5000 povređenih ima povrede glave. Mnogi su izgubili oko, unakaženo im je lice ili će imati trajne posledice od drugih vrsta povreda. Mnogi se i dalje nalaze u životnoj opasnosti. Policija namerno cilja u glave demonstranata vodenim topovima, suzavcem i plastičnim mecima. U nekoliko slučajeva korišćena je i bojeva municija. „Hemijski Tajip” je po povratku izjavio kako je bilo prekomerne upotrebe sile i da će ti slučajevi biti istraženi. Pitanje je samo kako misli da istraži i potom kazni većinu pripadnika policije, koji su učestvovali u suzbijanju demonstracija, obzirom da je većina njih upotrebljavala prekomernu silu. Juče, u petak, uz sve počasti i pohvale, sahranjen je policajac koji je, jureći demonstrante u gradu Adana, pao sa nadvožnjaka i poginuo. Mediji su ga prikazali kao mučenika i heroja. Svi znamo da on to nije bio. Pravi heroji su Abdulah Džan Džomert, Mehmet Ajvalitaš i Ethem Sarisuluk koji su poginuli od ruku policajaca. To su heroji koje nećemo nikada zaboraviti.

Ovo pokazuje stvarnu situaciju na terenu i sve laži i iluzije sultana Tajipa i njegovih vezira, valija i kadija i njegovih saveznika na zapadu koji ove događaje pokušavaju da predstave kao predizbornu kampanju opozicije.