PobunaProba

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 6. decembra 2012. godine

Jedna vest iz sveta, kako se ne bi činilo da se jedino kod nas političari neodgovorno dodvoravaju sistemu i prate liniju važećih društvenih matrica. U takvim uslovima "tržišne politike", politike u kojoj partije biračima prodaju prazna obećanja zarad mandata, gubi se i najmanji kontakt sa realnošću. Tako i u Velikoj Britaniji, kolevci trećeg puta, u partiji u kojoj je taj put nastao, dolazi do ovakvih devijacija. Jedna od poslednjih, makar meni zanimljivih, usledila je nakon objave da mladi kraljevski bračni par očekuje prinovu. Na ovu vest, koju je prenela čak i Radio televizija Srbije, premijer Velike Britanije, konzervativac, Kamerun bio je veoma ushićen. Pričao je o tome kako ga je vest zatekla usred zasedanja vlade, te da on od silne sreće nije mogao tu vest da zadrži samo za sebe; obradovao se ko da je njegovo. No, to je Kamerun, konzervativac; ne treba mu uzimati za zlo. Međutim, ono što je iznenadilo Dejvida Oslera, člana Laburističke partije, novinara i blogera iz Londona, je to kako je Edvard Miliband, od milošte zvani Ed, predsednik Laburističke partije, odreagovao na ovu vest.

Tekst je kratak, pa ga prenosim u celosti:

Dva Milibanda, jedna nacija, jedna monarhija

Pozniji Ralf Miliband[1]izgradio je svoje ime marksističkog teoretičara detaljno razradivši tvrdnju da Laburistička partija ne može apsolutno ništa da uradi za radničku klasu. Njegova dva dečaka[2], ili kako levičarska šala kaže, moraju veoma odano da daju sve od sebe kako bi dokazali da je njihov stari u pravu.

Izgleda da Ed pokušava da odbrani očevu analizu britanske kraljevske porodice. Na 189. strani[3]njegove knjige iz 1973. godine, „Država u kapitalističkom društvu“, Ralf ukazuje na to kako buržoazija koristi kraljevsku porodicu Vindsor za sopstvene ideološke ciljeve:

„Sjedinjavajuća i društveno-omekšavajuća uloga britanske monarhije, na prvom mestu, odavno je prepoznata i shvaćena... Monarhija nije samo još jedan element ustavnog sistema, mnogo važnije u ovom trenutku jeste, kako je to Badžet[4]nazvao, 'dostojanstvena' funkcija koja, pravilno shvaćena, predstavlja pomoć kreiranju elementa poštovanja prema državi i tradicionalnom poretku stvari, i osećaju nacionalnog jedinstva, u nameri da ga i nadalje neguje, naspram 'nebitnog' klasnog konflikta.“

Nacionalno jedinstvo naspram nebitnog klasnog konflikta? Kao šlagvort dolazi današnja Edova (@Ed_Miliband) objava na Twitteru:

„Fantastična vest za Kejt, Vilijama[5]i celu državu. Kraljevska beba je nešto što će cela nacija slaviti.“

Kineska škola dečijeg vaspitanja[6]ne bi to bolje smislila.

[1] Ralph Miliband (prim. prev.)

[2] Sinovi Dejvid Miliband i Ed Miliband predsednik Laburističke partije (prim. prev.)

[3] Originalnog izdanja (prim. prev.)

[4] Bagehot (prim. prev.)

[5] Kejt Midlton i princ Vilijam (prim. prev.)

[6] Filial piety (xiào) – u konfučijanskoj filozofiji označava veoma strogo vaspitanje dece. (prim. prev.)

--- --- --- --- --- --- --- --- --- --- --- --- --- --- --- --- --- --- ---

Kod nas se levičari odriču Marksa, kao što sam nedavno napisao u postu Eksploatacija radnika i levica; međutim, britanske kolege, ovdašnjih levičara od zanata, idu korak dalje pa se odriču i rođenih očeva. U svakom slučaju vojvotkinja Kejt Midlton je bremenita, sve su ostalo sitnice.